На југозападу Србије,у централном делу општине Прибој,на заравни изнад десне стране обале Лима,налази се једно од најзначајнијих бањских термоминералних лечилишта.Ово лечилиште,по коме је и место добило име Бања,лежи на 530 до 550 метара надморске висине окружено планинама Старовлашке висије,што га чини и ваздушним лечилиштем.Бања је насеље старо преко 1000 година.Ако је судити према археолошким истраживањима околине самог насеља Бање,овај крај је био насељен још у неолитско доба.Територија око Бање је свакако била занимљива Илирима и Келтима који су је насељавали.Сама Бања,била је станиште Римљанима и веома популарна у византијско доба.С обзиром на чињеницу да су Римљани градили своје војне и цивилне центре на местима богатим топлом лековитом водом где су правили своје чувене "терме",није тешко закључити да је једно од таквих места била Бања.Први писани помен Бање као утврђеног насеља датира из 1154.године из карте света коју је арабљански географ Мохамед ал Идриси направио за норманског краља Роџера ИИ.По њему то је "град мали и утврђен,поред реке Лима".Највећи сјај Бања је достигла за време Немањића.У Студеничком типику писаном од 1207. до 1215.године помиње се да у бирању игумана студеничке лавре,од шест старешина манастира,један је из манастира св.Николе у Дабру,односно манастира у Бањи.У овом малом ,али очигледно значајном месту за Србе,1219-1220. св.Сава успоставио је центар Дабарске епархије.Према легенди,Урош је наложио да се у Бањи,месту које му је донело излечење, подигне манастир. Манастир св.Николе у Бањи код Прибоја на реци Лим један је од најстаријих у Рашкој области.Током,скоро десет векова постојања,овај је једно од најзначајнијих средишта српске духовности.У њему је 1219.године Свети Сава успоставио једну од првих шест епископија осамостаљене Српске Православне Цркве и за првог епископа поставио свог најбољег ученика из Хиландара,Христофора.
